Друштво Мојсије Петровић бави се изучавањем и извођењем аутентичног израза наше традиционалне музике. Њени корени поникли су у византијској култури која обухвата простор шири од саме византијске државе и која траје и после њене пропасти.
Византијска музика је у средњовековној Србији била музички израз културне елите. Први српски композитори састављали су мелодије по византијском узору. Данас је овај музички стил готово сасвим заборављен.
Чланови нашег друштва су обични људи попут мене и вас. Они имају своје породице и послове, али су увек спремни да се жртвују за оно што воле и у шта верују.
Међутим, да би неко певао у нашем хору, мора задовољити критеријуме које други хорови не постављају. Сваки члан Српског византијског хора Мојсије Петровић мора проћи посебну обуку да би савладао јединствени, византијски музички систем. Наше нотно писмо – неуме – веома се разликују од нотације која је данас у доминантној употреби. Стил певања који негујемо, може се научити једино у нашој Псалто-појачкој школи.
Хорска музика није једино поље нашег интересовања. Наше друштво негује већ готово заборављену чалгијску традицију извођења изворних народних песама. Чалгија Мојсије Петровић користи аутентичне инструменте који су поникли у градским срединама источног Средоземља, подручју којем органски припада и наша култура.
Данас је наше Друштво најистакнутији представник византијског музичког стила у нашој земљи. Током свих ових година наступали смо у неким од највећих европских концертних простора, од Грчке до Финске и од Шпаније до Русије. Више пута узаступно наступали смо у Великој дворани Санктпетербуршке филхармоније и добили титулу „миљеника петербуршке публике“.
До сада смо учествовали у објављивању више штампаних и аудио издања. Нека од њих издали су манастири са којима сарађујемо, а нека су самостална. Два диска објављена су у Русији и један у Италији.
У будућности нас чека још велики број пројеката којима желимо да представимо стару уметност новој генерацији љубитеља музике. Циљ нам је да наш стил певања – византијска музика – постане препознатљиви део наше опште културе.